Nedeljko Vareškić: “…vratio bih se 24 sata unazad na dokumentarni film o ani rukavini. dugo me ništa nije tak prodrmalo kao taj film. toliko emocija. poneka suza i napokon shvaćena misao LIJEK JE U NAMA. ana je zaista velika. možda je svetica. za mene jeste. ili bi trebala biti. tako veliku i plemenitu ideju jako dugo nisam uhvatio… zamislite da ste smrtno bolesni, ali zaista smrtno te da shvatite da sustav ne funkcionira i da, ukoliko bi funkcionirao, bi ste preživjeli. netko, kome je spas u nečijoj krvi, shvati da u hrvatskoj od 4.000.000 stanovnika u bazi ima samo 150 uzoraka!! mnogi bi bili gnjevni i bijesni. ona nije, ona se izdiže iznad toga i pokreće ljude oko sebe koji uspijevaju u jako kratkom vremenu uhvatiti tu njenu ideju i sprovesti je u djelo. ni godinu nakon toga svi znaju za zakladu ane rukavine, nitko se ne pita čemu šator na trgu i zašto se daje krv. čeka se u redovima da bi se dala krv. ana je u kratkom vremenu dotakla više od 30.000 srca koji su spremno dali dio sebe kako bi nekome spasili ŽIVOT. zvuči nevjerojatno, ali svatko od nas nekome može spasii život tako jednostavno – samo treba dati malo krvi. ponekad se osjećamo tako mali i bespomoćni, a trenutak kasnije možemo biti tako veliki i snažni. tako snažni da nekome možemo spasiti život. eto, to je ana shvatila i to je prenijela svojim prijateljima koji su to pretočili u zakladu ane rukavine!”